Sveži listovi spanaca sadrže mnogo hranljivih sastojaka, zbog cega se ovo zeleno povrce od davnina ceni i kao lek. Spanac je dostupan tokom cele godine, ali ga prvenstveno treba jesti od marta do maja, a potom i u prvim jesenjim mesecima - u septembru i oktobru.
Celer u 100 grama korena sadrži samo sedam kalorija, dok se sa druge strane u njemu nalazi 320 miligrama magnezijuma i 16 milicentigrama folata. Rec celer potice od latinske reci celeri, što znaci brzo delovanje i zaista brzo povoljno deluje na zdravlje.
U dijetalnoj ishrani zelena salata je nezamenjiva namirnica, jer sadrži kalijum, fosfor, kalcijum, magnezijum, vitamin C, provitamin A, vitamine E, B1, B2, B6 i niacin. Interesantno je da u spoljašnjim listovima zelene salate ima dvostruko više vitamina C nego u unutrašnjim listovima...
Paradajz je idealan saveznik zdravlja i lepote. Nije kalorican, sadrži mnoge hranljive sastojke, a posebno se preporucuje pri mršavljenju. Plod srednje velicine ima samo 23 kalorije, oko 40 miligrama vitamina C i 1,16 provitamina A. Paradajz pomaže u izlucivanju nepotrebnih sastojaka iz organizma.
Kukuruz obiluje prehrambenim vlaknima koja snižavaju holesterol, folnom kiselinom, koja cuva krvne sudove, i vitaminom B1, važnim za dobar rad mozga. Tokom kuvanja ili pecenja kukuruza oslobadaju se molekuli koji štite organizam od štetnog uticaja slobodnih radikala
Bitku s depresijom koja se s godinama mnogima pretvara i u bitku s antidepresivima mogao bi okoncati biljni preparat. Lekovita Gospina trava svojim je serotoninskim blagodatima potukla Prozac.
Ekstrakt lišca ginko bilobe može spreciti oštecenja celija mozga koja se mogu javiti posle moždanog udara. Miševi koji su svakog dana dobijali doze ekstrakta ginko bilobe pre moždanog udara indukovanog u laboratorijskim uslovima, imali su gotovo duplo manje oštecenja na mozgu u poredenju sa životinjama koje nisu dobijale ekstrakt, tvrde istraživaci Univerziteta Džons Hopkins.
Opis biljke: kamilica je jednogodišnja biljka s razgranjenom stabljikom visine 20 do 50 cm. Listovi su dvostruko prstasto rascepljeni s uskim koncastim listicima. Cvetna stabljika je brazdasta i na vrhu šuplja. Cvetište je cunjasta oblika i iznutra šuplje. Cvet je posebno ugodnog mirisa.
Stanište: raste na zapuštenom, neplodnom zemljištu, poljima i uz putove.
Drugi nazivi: crvena jagoda, jagoda divlja, jagodnjaca.
Latinski naziv:fragaria vesca .
Opis biljke: jagoda je trajna biljka, a razmnožava se vrežama što vodoravno pužu po zemlji. Vreže se ukorenjuju i stvaraju nadzemne delove biljke. Listovi su sastavljeni iz triju liski na peteljkama, a liske su jajasto okrugle, nazubljene i dlakave. Cvetovi su pravilni i bele boje. Plodovi su crvene boje i socni. Stanište: raste po šumskim cistinama, na padinama i šumskim livadama.. . . ,