Brusnice spadaju u bobicasto voce koje, kao i borovnice, poticu iz Severne Amerike. To je tvrda i crvena bobica koja zahvaljujuci vecoj kolicini vitamina C u svom sastavu ima kiselkasti ukus. Neki hranljivi i dragoceni sastojci brusnica ostaju i u džemu, soku, pitama i drugim slatkišima koji se od njih mogu napraviti, ali najviše korisnih materija u organizam ćemo uneti ukoliko ih jedemo sveže ili eventualno sušene bez dodatog šećera i konzervansa.

 Stručnjaci su brojnim ispitivanjima utvrdili da je brusnica veoma korisna u slučajevima urinarnih infekcija. Poznato je njeno blagotvorno dejstvo na prostatu. Proantocijanidini, jedinjenja kojima je brusnica bogata pogubni su za ešerihiju koli jer onemogućava ovu bakteriju da se „zakači" za površinski sloj materice i bešike. Na sličan način, materije iz brusnice utiču na smanjenje broja bakterija u usnoj duplji , a time i naslaga plaka na zubima. 

Na osnovu rezultata više ispitivanja sprovedenih u laboratorijskim uslovima, stručnjaci tvrde da jedinjenja proantocijanidina imaju zaštitnu ulogu i kada su u pitanju ozbiljna oboljenja poput raka. Zahvaljujući sposobnosti da blokira oksidaciju nekih lipoproteina brusnica čuva srce. Kako je takav proces u organizmu jedan od faktora rizika srčanog udara, blokiranje oksidacije lipoproteina niske gustine konzumiranjem brusnice može se smatrati preventivnom merom protiv bolesti srca. Takođe, brusnica je dobar saveznik u prevenciji stvaranja kamena u bubregu zbog visokog sadržaja korisnih kiselih materija kojima ove ukusne bobice obiluju. Brusnica je poreklom je sa severnoameričkog kontinenta, ali se sada gaji u svim oblastima umereno kontinentalne klime. Biljka koja daje plod gorko-kiselog ukusa raste kao zeleni grm visok oko 25 santimetra, sadi se u proleće, početkom marta, a rađa dva puta godišnje. Plodovi su bogati brojnim mineralima, vitaminom A, vitaminom C i kalijumom.