Zapadna i istočna medicina su se proteklih decenija razvijale u suprotnim pravcima. Dok su se u zapadnim zemljama trošile milijarde na razvoj novih veštačkih lekova, za to vreme se u istočnim zemljama pažnja posvećivala dejstvu prirodnih preparata i njihovom naučnom ispitivanju.
Posebno se u bivšem Sovjetskom Savezu i u Rumuniji težište postavljalo na apiterapiju. Tako se u Rusiji apiterapija primenjuje već 60 godina, u Rumuniji 50 godina, a u Japanu se, na primer, još od 1920. godine prime-njuje apiterapija i posebna se pažnja poklanja upotrebi pčelinjeg otrova na akupunkturnim tačkama, što se naziva apipunktura.
Čaj sa medom – dobitnička kombinacija
Pored već istraženih lekovitih svoj-stava u lečenju mnogih bolesti, med se najčešće koristi kod temperature, prehlada, poremećaja sna, upala desni i polenske kijavice. Najbolji metod je da se med uzima između obroka. Međutim, nekima smeta i imaju problema sa želucem zbog prekomernog lučenja kiseline. Zbog toga dr Stangaciu preporučuje da se med koristi zajedno sa nekim čajem, najbolje mešavina nekoliko leko-vitih biljaka. Osim toga, primećeno je da je med odlična „transportna materija” za sve druge supstance. Ako, na primer, uzmemo tabletu nekog leka zajedno sa medom, tada će se njeno dejstvo znatno ubrzati. Iz tog razloga je i kombinacija čaja za prehladu sa medom tako delotvorna.
Kako najbolje iskoristiti polen
Dr Stangaciu preporučuje da se 600g meda, najbolje bagremovog jer je ovaj veoma redak, eventualno livadskog, pomeša sa 300-400g svežeg polena. Nakon 14 dana koristiti 15 minuta pre svakog obroka 1-2 kafene kašike. Dnevne količine polena ne bi trebalo da pređu 30g. U početku, dok se probavni trakt ne navikne na polen, trebalo bi ga uzimati nakon obroka. Kasnije se uzima između, a zatim pre obroka. Propolis jača, stimuliše, deluje protiv depresije, detoksifikuje (protiv spoljašnjih faktora, kao što je radioaktivno zračanje na primer, i protiv unutrašnjih toksina kao što su problemi sa jetrom i bubrezima) i deluje antibakterijski. Dr Stangaciu ne preporučuje polen dijabetičarima, jer podiže nivo šećera u krvi, a osobama sa pojačanim lučenjem želudačne kiseline preporučuje oprez.
Polen sadrži sve aminokiseline!
Prema tvrdnji dr Stangaciua, polen ne sadrži samo mnoge neophodne vitamine i elemente u tragovima, već i sve najvažnije aminokiseline i zbog toga je najvažniji biljni izvor belančevina uopšte. Zbog toga je polen idealan za sve one koji ne konzumiraju mesne proizvode u svojoj ishrani. Tako 100g polena po sadržaju proteina odgovara količini od 500g telećeg mesa ili 7 jaja. Od posebnog je značaja upotreba svežeg ili sveže zamrznutog po-lena, jer za razliku od sušenog polena sadrži puno enzima, tako da naš organizam, prilikom varenja, ne mora da troši sopstvene. Takođe je važno da se polen pravilno koristi, jer se u protivnom ne mogu iskoristiti važni sastojci. Zato dr Stangaciu savetuje da se polen umeša u med i ostavi 14 dana da sazri, jer se tek tada razbijaju takozvani eksini, odnosno spoljašnje, izuzetno čvrste opne polenovih semenki. Ove opne su toliko jake da su u stanju da konzervišu i sačuvaju seme polena vekovima. Pomoću slične mešavine može se pomoći najvećem broju oso-ba koje pate od polenske alergije i alergij-skog rinitisa. Oni bi trebalo da uzimaju ovaj med sa polenom u zim-skim mesecima.
