Lekovi za alkoholizam već se nalaze na tržištu, ali su njihovi efekti različiti. Najviše lekova ima za osobe koje imaju veliki problem sa alkoholizmom. Dakle, za one koji piju "umerenije" možda nisu toliko potrebni lekovi.
Samo u SAD postoje čak 36 miliona Derila, pokazalo je istraživanje Nacionalnog instituta za zloupitrebu alkohola i alkoholizam (NIAAA), koje je kreiralo Derila - virtualni karakter, za potrebe obuke lekara.
Deril ne vežba onoliko koliko bi trebalo, a ima par kilograma viška. Pošto prosečno popije četiri pića dnevno, nije alkoholičar. Ali neki stručnjaci ga, po novouvedenim merilima, stavljaju u kategoriju "osobe koja rizično pije" i osobe koja je u riziku da jednog dana razviju "poremećaj zloupotrebe alkohola".
Postoje još milioni ljudi širom razvijenog sveta koji popiju po koju čašu vina svake večeri, illi "žive" za vikend, kada će sasuti niz "kratkih" pića. Postoji li pilula koja meže da im pomogne?
Ponovna procena prirode zavisnosti, a naročito zavisnosti od alkohola, sve više zaokuplja velike firme koje čine kičmu farmaceutske industrije.
Godinama, ova industrija je odgovarala mlako, tvrdeći ili da je nemoguće pronaći lek za alkoholizam, ili da ciljna grupa – koju mahom čine beskućnici bez stalnog posla i višestruko osuživani pijanci za volanom, ne može da garantuje da će se ta investicija isplatitil.
Međutim, stavovi zapadnog društva prema alkoholizmu se menjaju. Jeftini alkohol iz supermarket doprinosi da preterano pijenje postaje sve uobičajenije i sve prihvatljivije.
Neki stručnjaci su se, zato, usudilii da predvide kako će uskoro biti razvijena nova generacija lekova koja će služiti za rehabilitaciju osoba koje svakodnevno piju.
Potencijalno tržište je ogromno, smatra stručnjak, psihijatar iz SAD Mark Vilenbring.
Lekovi za alkoholizam već se nalaze na tržištu, ali su njihovi efekti različiti. Najviše lekova ima za osobe koje imaju veliki problem sa alkoholizmom. Dakle, za one koji piju "umerenije" možda nisu toliko potrebni lekovi.
Alkoholizam i njegove posledice ubijaju 2,3 miliona ljudi godišnje, širom sveta, podaci su Svetske zdravstvene organizacije, što znači: 3,8 odsto svih ljudi, što ovaj uzrok stavlja odmah ispod seksa bez zaštite, a odmah iznad neuhranjenosti, među prvih deset uzroka smrtnosti u svetu.
Ipak, ne postoji "magična pilula" za alkoholičare. "Naltrekson", koji smanjuje želju za pijenjem blokirajući opoidne receptore u mozgu, prisutan je na tržištu već godinama.
"Disulfarm" deluje na enzime koji metabolišu alkohol, tako da pijenje pretvara u nepodnošljivo iskustvo, a istovremeno olakšava simptome kakvi su anksioznost i nesanica.
Stručnjaci za zavisnost veoma su ohrabreni vestima o novim lekovima, i to ne napretkom koji je ostvaren, nego njihovim uticajem na mozak.
Dve farmaceutske kuće, AstraZaneka i TransceptFarma, sada istražuju komponente koje utiču na dopamin, koji utiče na sistem osećaja "nagrade" u mozgu. Drugi lek koji obećava je "topiramat", koji deluje na više mesta u mozgu, a koji se koristi u lečenju epilepsije i migrene.
Uskoro počinje i ispitivanje "mifepristona" - istraživači nadaju da bi mogao da utiče na smanjenje hormona stresa, kortizolakoji se inače podiže kod alkoholičara kada prestanu da piju.
