Poznavanje tipova kože omogućava da sačuvamo zdravlje kože i pojačamo njenu otpornost prema štetnim uticajima. U tome nam pomaže poznavanje tipova kože.
Boja kože i rasa
Svetska demografija se razvija i širi neprekidno pri čemu se najviše povećava etničko mešanje. Zbog toga, kompozicija tipa kože vremenom doživljava značajne promene. Prema podacima Biroa za statistiku, na tlu SAD-a, 1990 god. je bilo zastupljeno 6 rasa i 23 rasnih podtipova kože; 2000 god. je bilo zastupljeno 6 rasa i 67 rasnih podtipova. Očekuje se da će na kraju decenije taj broj biti još veći. Povećanje svetske populacije stvara varijacije i nove kombinacije tipova kože.

U kliničkoj i kozmetskoj dermatologiji danas nedostaje sveobuhvatan sistem za klasifikaciju kože, globalno za sve etničke grupe na jasan i izvodljiv način. Postoji važna potreba da se utvrdi uticaj faktora na insult kože, povrede i upale (insult, injury, inflammation (i/i/i). Postoji potreba da se proceni verovatnoća (i/i/i) efekata na tip kože, potreba da se stručno dokumentuju u literaturi i da se determinišu potencijalni neželjeni efekti ovih procesa na pacijente. Dakle, postoji realna potreba za univerzalnim dermatološkim standardom koji klasifikuje tipove kože sa univerzalnim i opšte prihvatljivim podacima.

U današnjoj i kliničkoj i kozmetskoj dermatologiji je opšte prihvaćena kate gorizacija tipova kože po Fitzpatrick-u. Fitzpatrick Skala (FS) tipova kože je neprocenjiva jer procenjuje osetljivost kože i mogućnost oštećenja kože pod dejstvom ultraljubičastog zračenja (UV). Međutim, ona ne obrađuje sve dodatne karakteristike koje mogu biti kritične za pigmentnu kožu. Ne opisuje 2 fundamentalna problema tamnije pigmentisane kože: pigmentne alteracije i ožiljavanje.

Pre nego što se započne dermatološko lečenje ili kozmetsko dermatološka procedura, dermatolog treba da: utvrdi kako će koža pacijenta da reaguje na tretman i da identifikuje sve asocirane rizike. Sa druge strane, lečenjem se manipuliše kožom u pokušaju da se stvori terapijski odgovor, a sama koža daje podatke i obezbeđuje dokaze koji pomažu da se odredi tip kože.

Pigmentacija i sklonost ka ožiljavanju može se oceniti i proceniti fizičkim ispitivanjem postojećeg stanja kože, koja pomažu predviđanju odgovora kože na i / i / i uticaj. Omogućava savet pacijentu u vezi post-proceduralnih i terapijskih očekivanja i budućih eventualnih problema kože, kao što je rizik od raka kože.
Klasifikacija kože - tipovi kože
Svetska klasifikacija obuhvata sledeće tipove kože:Beli tip - Evropski/Kavkaski tip, Svetlo braon tip - Arapski/Mediteranski/Hispano tip, žuti - Azijski tip, braon - Indijski tip, crni tip - Afrički.
Fitzpatrickova skala (FS) tipova kože (1975)
Fitzpatrick Skala je naprihvaćeniji i najzastupljeniji metod za klasifikaciju fototipova kože. Skala obuhvata 4-tipa, a nešto kasnije je modifikovana i proširena, pa danas obuhvata i tamnije tipove kože - tip 5 i 6. FS određuje reakciju kože na UV zračenje. Skala se usavršava u pravcu predviđanja reakcije kože na traumu i neke dermatološke procedure - lasere i dermatohirurgiju, tj. sposobnost kože da tamni. Na kraju se primenom skale određuje Fitcpatrikov skor tipa kože koji ima sledeću skalu vrednosti:

Tip kože I -7 poena,

Tip kože II - 8-16 poena,

Tip kože III - 17-25 poena

Tip kože IV – 25-30 poena

Tip kože V-VI – preko 30 poena.
Fitzpatrikova skala tipova kože:
Na osnovu Fitcpatrikove skale tipova kože, uopšteno se mogu predvideti tretmani laserom ili hemijskim pilingom pa su za tip kože I – efikasni i bezbolni, za tip kože II se superiorni rezultati nemogu sa sigurnošću očekivati i moraju se sprovoditi u nekoliko tretmana, tipovi kože IV-VI moraju uvažiti individualne karakteristike svakog tipa kože ponaosob.
Kawada sistem klasifikacije kože (1986)
Namenjen proceni tipa kože za japansku žutu rasu i njihove osetljivosti na UV zračenje, opekotine od sunca i sunčanje.
Glogau skala (1994)
Glogau skala klasifikuje stepen fotostarenja i kategoriše promene - bore i prebojenost kože.

Sistem se oslanja na poređenje kože pacijenta i prototipa štampane slike. Koristi se prvenstveno kao sredstvo komunikacije, a ne kao alat na kome se baziraju kliničke preporuke.

Tip kože I – Bez nabora

Rano fotoostarela koža, sa blagim pigmentim promenama, bez keratotičnih promena uz minimalnu naboranost kože. Starost pacijenata je od 20-30 godina a znaci fotostarenja se mogu korigovati uz malo ili bez šminke.

Tip kože 2 - Početna naboranost

Znaci početnog do umerenog fotostarenja. Pojava početnog i vidljivog senilnog lentiga, promene od UV zračenja se palpiraju ali se ne vide. Pri osmehu su vidljive paralelene linije nabora. Starosti pacijenta od 30-40 a sama koža je predisponirana za oštećenje kože.
Tip kože 3: Mirna naboranost

Predstavlja uznapredovalo fotostarenje, sa vidljivim dishromijama, telangiektazijama, uz ravnomernu naboranost koja je vidljiva bez mimike lica. Pacijenata su od 50 godina i stariji a koža predstavlja uvek predispoziciju za teška oštećenja kože.

Tip kože 4: Naboranost

Predstavlja ozbiljno fotostarenje a koža je žuto-sivo prebojena. Koža je naborana bez polja normalne kože, kod pacijenata u 6-7 deceniji života. Izmenjena koža predstvalja teren za razvoj maligniteta kože.
Lancer skala etničke pripadnosti (1998)
Sistem klasifikacije kože, koja od 1998. Godine određuje rasnu pripadnost na osnovu Fitzpatrikovog tipa kože.
Goldman Svetska klasifikacija tipova kože (2002)
Razvijena za ispitivanje reakcija različitih boja kože da pregoreva, tamni i poseduje afinitet za postinflamantorne pigmentacije.
Willis i Earlses skala (2005)
Predstavlja predlog novog sistema klasifikacije kože afričkog porekla koji klasifikuje: boju kože, reakciju na UV svetlost i postinflamantornu pigmntaciju.
Taylor skala hiperpigmentacije (2006)
Vizuelna skala koja sadrži pločaste kartice sa 10-15 nijansi kože i do 100 varijansi različitiuh pigmentacija. Područja hiperpigmentacije se poredi sa bojom kartice. Sama skala služi za procenu dish romija.
Roberts sistem klasifikacije tipova kože
Predstavlja pokušaj da se stvori alat koji bi mogao da se koristi u važnim konceptima stručne komunikacije i posebnih potreba, rizika i etničke sklonosti i boje kože. Zasniva se na mernom sistemu i kombinaciji Firzpatrick i Glogau skale i namenjena je proceni sklonosti stvaranja pigmentacija kože, i opisuje morfologiju ožiljavanja kože. Pored tog auključuje analizu podataka koji se dobijaju anamnezom. Mogućnost stvaranja hiperpigmentacija je definisana skalom od 7 poena, mogućnost stvaranja ožiljaka skalom od 6 poena (atrofija, bez promena, makule, plakovi sa ivičnim ožiljavanjem, keloid i keloidalni nodusi). Korišćenjem te skale mogu se determinisati dugoročni efekti brojnih tretmana i postupaka na koži.
Baumanov tip kože (2006)
Tržište proizvoda za negu kože je značajno promenjeno u odnosu na ranije godine, kroz brzu ekspanziju i razvoj. Veoma mali napredak je učinjen u razumevanju kvaliteta i klasifikacije kože. Sistem procene kože koji profiliše 16 tipova kože je razvila i uvela u praktičnu primenu doktor Leslie Baumann. Sistem je namenjen korišćenju pre svega od strane potrošača kozmetskih proizvoda kao vodič za pravilnunegu kože. Sistem nema za cilj da predvidi ishod terapijske procedure, kao napred navedeni sistemi.

Sistem koristi sledeće termine: suva, masna, kombinovana i osetljiva koža i uključuje 4 osnovna parametra kože: masna nasuprot suvoj, osetljiva nasuprot otpornoj, pigmentovana nasuprot nepigmentovanoj i naborana nasuprot nenaboranoj koži. Svi navedeni parametric se međusobno ne isključuju a ocena kvalieteta kože se zasniva na svim parametrima, što u suštini daje 16 potencijalnih kombinacija vrste kože. Prilikom određivanja parametara, popunjava se upitnik sa ciljano postavljenim pitanjima, koji praktično utvrđuje neku od mogućnosti postojanja tipa kože.

Praktično znači, das u različiti kozmetski proizvodi namenjeni suvoj, otpornoj pigmentovanoj i naboranoj koži u odnosu na masnu, osetljivu pigmentovanu i nenaboranu kožu. Takođe, Baumanov system profiliše 4 tipa kože: Akne tip kože, Rozacea tip kože, Tip kože koj aoseća peckanje i lagani svrab i alergijski tip kože. Svaki navedeni tip kože zahteva korišćenje određenog kozmetskog proizvoda u cilju kvalitetnije nege kože.