Kao da sam pozvan da ucinim nesto veliko i trajno. Kao da sam s tvojom ljubavlju spreman da savladam sebe samog, svoju nemoc, svoj strah i svoju nepokretnost. Da ti kazem da sjenke koje me progone ove veceri imaju tvoje lice, i one koje su zive, i one koje su mrtve, i one koje su mi nanosile bol, i one koje su mi donosile radost. Sjenke nekih mojih zivota prepoznajem, a zeljan sam ih kao sto sam zeljan tvoje ljubavi, dodira, postojanja. Volim te, znaci traziti smisao, biti spreman i otvoren. Volim te, znaci ziveti istinu i drhtati pri pomisli na tebe. Zahvaljujem ti se na svemu ma koliko to trajalo. Ljubavi, siromasni su oni koji nikada nisu voljeli! Ja ne zelim da te ucim vec da te volim, to je visi stepen saznanja. Ako verujes u sebe, za posledicu ceš imati nesalomivu savitljivost koja odolijeva svakoj oluji. Tako ce ljubav i zivot biti jedno. Volim te, zaista te volim. Znam da mi ne verujes i mislis kako cu te i ja jednog dana izneveriti. Zapamti, moja ljubav izdrzace prevare, Izdrzace vjeruj, izdrzace. tjera me silna potreba za tobom. Tada i moj zivot dobija smisao. Moja sudbina dobija nove oblike osmisljene tobom. Zbog tvoje ljubavi ti oblici imace neprocenjivu vrednost. Zar mogu ocekivati vise? Trenutno jedino moja ljubav ima svrhu, jedino ona daje vrednost ovom pisanju, jedino to duboko osecanje pripadnosti tebi donosi smisao koja iako polako izlazi iz mene, ostavlja me iscedjenog i nemocnog ma koliko zelio da te ljubim, da ponovo budemo jedno zeljo, postojis uzalud! Zasto pobogu, mogli smo na taj tajni put krenuti zajedno. Steta, jer moja ljubav za tebe nije nista. Ne znam vise sta govorim, pokusavam da ti objasnim, opisem stanje u kome se nalazim. Kako da ti opisem to stanje, taj mamurluk duse, taj instinkt i strepnju, to lutanje, to ponizavanje. Kako te ponekad mrzim, ne mogu da te se oslobodim,, da se odvojim, da pozelim drugu zenu, a opet samo tvoje lice za mene ima smisla. Ponekad sanjam, kroz snove prezivljavam one dane dok si me valjda voljela. Nije tesko biti rob onome koga volis. Necu da te pitam zasto je to tako ocigledno. Da bi samo uvecalo moj bol ponekad mislim kako je sve to jedan trenutak u vremenu, trenutak izmedju dva udarca. Kao neki tren u kojem svjest pritiska moje bice i cjedi ga izvlaceci eksenciju koja se zove ljubav. Ponekad postajem dosadan i sebi. Ljubav pa ljubav. Ponekad se pitam odakle dolazi ljubav, Odakle snaga i ta nemoc istovremeno? Otkuda oblaci tvog lica sto me progone iz casa u cas. Zasto si ti postojana u meni, zasto ne mogu da te odvojim od sustine mog zivota? Kako, zasto, nije dovoljno reci samo volim te. Plasim te se, zelim te i bojim se tebe, mrzim te i ubijam te svakodnevno, jer ti si moj strah i moja groznica i moje nemanje, moja ogranicenost, i moja tupost i sve moje gluposti. i sva moja djela, i ti si istina, i ona duhovna osama iz koje prolaze rijeci cudesne kao putovanja. Kada kazem volim te pomislim na ono sto cini ta rijec, na sve ono sto si zivjela, sto zivis i sto ces zivjeti. Koliko samo moze da nedostaje zadovoljstvo milovanja, njeznosti.. Volim te u vremenu mnogobrojnih zvota znaci pobjediti smrt,,znaci nadu i smisao zivota, puteve ka tebi..Mozda je sadasnja ljubav u ovom zivotu nacin da se naucim patnji..Ovaj svijet ponekad je surov, ponekad nisam u stanju da razumijem, ponekad ga prihvatam, ne volim nista sto znam. Predosecam da ces otici, da ce te tokovi zivota odvuci od mene. Sta nam vredi traganje za sobom ako se izgubimo pre nego sto smo sebe pronasli Na putevima zivota ne postoje presice. To je jasna svetlost saznanja. Mogu. Odlazim od tebe. Spasavam te mog prisustva, moje komplikovanosti, mojih nesanica i prevelike ljubavi koja ti je presla u dosadu..Ona je uvek nesto drugo od onog sto trenutno mislimo da jeste. Od moje ljubavi mogu uvek ocekivati vise. Zasto zelimo da je se oslobodimo? Zasto obuzima tuga i radost, dva razlicita osecanja istovremeno? Znam, odlazim od tebe ali ne od ljubavi moje. Razumes njenu dubinu i moj bol. Ovaj odlazak nije smrtna presuda za nasu ljubav. Ponekad zelim da ti predlozim da krenes sa mnom da delimo zivot koji je ostao. Ali osecam da bih pogresio i uplasio te. Ja ne sumnjam u tvoju iskrenost, u sve sto si mi podarila za ovo vreme ljubavi. Sad znam odakle izvire ta ljubav i sa tom spoznajom mogu da odem na put znajuci da ces zauvek biti uz mene, u ledenom trajanju bez bola, patnje. jednom trajanju koje ne iskupljuje blazene ali i ne kaznjava gresne. To je sve za sada, za jedan zivot, za delic drvenog vremena u kojem se obnavljaju sve moje radosti i sve moje tuge, Ti si zaista moja ljubav za sva vremena...
